+381 (61) 661-25-13 irina@budisrecan.com

Metoda Sitina

Sitin Georgij Nikolajevič je po nacionalnosti rus. Rodio se 30 avgusta 1921 u prelepom gradu Oš, u Kirgiziji, jer je njegova porodica, skrivajući se od progona boljševika, napustila Moskvu i naselila se u Kirgiziji. U Moskvu su se vratili posle dvadeset godina izgnanstva.

Sitin je bio veoma radoznalo, lepo razvijeno dete, koga su interesovale razne nauke. Ipak, najviše ga je privlačila priroda. Svaki dan, posle svih obaveznih poslova, on je žurio u mir polja i šuma, da bi bio sam sa njima, uživajući u njihovoj veličini, tihom šapatu lišća i svežim mirisima. Još kao dete zadavao je sebi pitanje: “Gde je ta granica, koju čovek ne može prestupiti?”. Nije mogao da razume, zašto mnogi ljudi sebe ograničavaju raznim predrasudama i šablonima. Pročitavši, slučajno nadjenu, knjigu poznatog ruskog psihologa K.N.Kornilova “Vaspitanje volje” njegov svet se prevrnuo. Odgovori na sve ono što ga je dugo mučilo, na sva pitanja na koja odgovore nije mogao naći, bili su tu, u njoj. Bio je toliko potresen pročitanim, da je seo i napisao pismo autoru, sa molbom da ga uzme za učenika. Nije verovao da će znameniti psiholog, uopšte, obratiti pažnju na njegovo pismo. Za divno čudo, odgovor je došao veoma brzo i već kroz nekoliko dana Georgi i Kornilov su se sreli. Nažalost, sve velike nade Sitina, srušile su se kao dom od karata, jer je veliki psiholog ohladio preterane ambicije mladića, rekavši mu, da prvo treba da uči.

To je silno pogodilo Georgia, pa je rešio da se dokaže po svaku cenu. Već sledeće godine on se upisao, paralelno, na tri fakulteta i zahvaljujući tome, brzo postao moskovska legenda. Uspešne studije bile su prekinute surovim ratom i Sitin je pošao na front. Posle osmog ranjavanja, veoma ozbiljnog, oslobodili su ga vojne obaveze. Tri meseca je proveo u bolnici, iz koje je otpušten kao trajni invalid. Lečeći ga, doktor nije od njega skrivao mračne prognoze po pitanju njegovog zdravlja, izjavivši otvoreno, da sa takvim ranjenama ljudi dugo ne žive. Ali, on nije hteo da se pomiri sa takvim mračnim prognozama i sve svoje snage je upotrebio za borbu protiv bolesti. Već posle nekoliko godina, vojna komisija ga je proglasila ponovo sposobnim za vojnu službu. Njegovo ozdravljenje je ličilo na čudo, doktori nisu mogli da poveruju da se izlečio posle takvih povreda.

Krajem četrdesetih, Sitin je tadašnjem ministru zdravlja Smirnovu, u jednom razgovoru, predstavio svoju metodu lečenja, posle čega je ministar rešio da mu da šansu u praktičnom radu. Rad u kolonijama dalekog istoka, pripreme vrhunskih sportista, baletna grupa Boljšoj teatra, Centar obuke kosmonauta, neka su od mnogih mesta rada, gde metoda Sitina nije samo zadovoljila zahteve, nego prevazišla sva moguća očekivanja.
Radom Sitina, 1983 godine, zainteresovalo se rukovodstvo SSSR. Po ličnom naredjenju predsednika vlade Kosigina, napravljena je radna grupa, sa zadatkom uneprenja metodike Sitina u industrijske pogone zemlje. Ponovo rezultati koji prevazilaze sva očekivanja. Vlada uzima pod ličnu kontrolu rad eksperimentalne laboratorije Sitina, dodeljujući joj ogromna finansijska sredstva, stvarajući naučnu bazu za širenje metodike Sitina u svim oblastima industrijske proizvodnje, stavljajući akcenat na obučavanje visoko kvalifikovanih radnika.

Raspad SSSR-a je prekinuo plansko uvođenje metodike Sitina u sve oblasti proizvodnje, ali je omogućio da se njom koriste u medicini, pedagogiji, umetnosti, psihologiji, sportu…Danas je metoda Sitina sastavni deo rada i života gotovo svake pore ruskog društva.

16. novembra 2016. godine,  Georgij Nikolajevič Sitin, umro je u svojoj 96 godini. Do poslednjih trenutaka života bio je jasnog uma, pun energije, novih,zdravih ideja i rešenosti da ih ostvari. Bavio se do samog kraja  razvojem nauke, medicine, lečio ljude od raznih bolesti i naravno, uživao u životu

Osnova metodike je lečenje rečju.

G.N.Sitin je zbog toga pažljivo izučavao stare molitve, psihologiju, medicinu, bajalice, brojalice, težio da razume snagu reči. Sva ova znanja pomogla su mu da stvori efektivnu metodu, pomoću koje je mogao da stvara prava čuda. Ova metoda se zove SOEVS.

Na sazdanje i usavršavanje svoje metodike Sitin je potrošio oko četrdeset godina svog života. Metodika je zasnovana na kompleksnom upravljanju čovekom preko psihološkog i somatskog stanja. Drugim rečima, to nije ništa drugo, nego pravilni, profesionalni sistem, koji ima veliki spektar dejstva. Ta metodika omogućila je medicini neverovatne mogućnosti napredovanja. Stvar je u tome da je ta metodika prevazišla rezultate koji su bili, do tada, izvesni u naučnim krugovima.
Nauka je već davno dokazala da naš mozak može čuvati informaciju, kako zdravog, tako i bolesnog razvoja. Metodika Sitina izaziva psihosomatske izmene kod pacijenta. On upravlja bolesnim organom pomoću nervnog sistema, što omogućava dotok krvi u organ, obogaćuje ga kiseonikom i hranjivim sastojcima i daje mu energiju i snagu.

Ovaj sistem, takvim načinom, stvara kod čoveka pozitivne emocije, pozitivan stav, energičnost, mladalački duh, formira silu volje i slično. Sve to omogućava rast njegove produktivnosti, učvršćenje životne pozicije, aktivira njegovu aktivnost na svim poljima… Treba naglasiti, da metodiku možemo koristiti samo ako je pacijent stariji od šesnaest godina, u protivnom slučaju može doći do nepredviđenih sporednih efekata. Baš zbog toga Georgii Nikolajvič ne radi sa decom, strahujući da ih ne povredi.

Metodi ovog naučnika su dugo vremena podvrgavani proverama i raznim testiranjima, na raznim uredjajima. Rezultati, prikupljeni raznoraznim senzorima, prevazišli su sva očekivanja. Eksperimentalno je dokazano da metodika stvarno radi.

U ovoj 2016 godini Georgii Nikolajvič Sitin, napuniće 95 godina. Bez obzira na svoje godine, on se oseća odlično, pun je energije, novih, zdravih ideja i rešenosti da ih ostvari. Bavi se i dalje razvojem nauke, medicine, leči ljude od raznih bolesti i naravno, uživa u životu.

  • Predsednik naučno-metodološkog centra psihološke podrške čoveka i nemedicinskog lečenja po metodu akademika Međunarodne Akademije Nauka G. N. Sitina-Moskva
  • Akademik Međunarodne Akademije Nauka – Minhen
  • Doktor medicinskih nauka – Rusija
  • Doktor psiholoških nauka – Rusija
  • Doktor pedagoških nauka – Rusija
  • Doktor filozofskih nauka – Rusija
  • Doktor filozofije – Brisel
  • Grand doktor filozofije – Belgija
  • Profesor po specijalnosti: “sociologija medicine” – Rusija
  • Nosilac ordena “Nauka-Obrazovanje-Kultura” – Belgija
  • Predsednik međunarodnog univerziteta Georgija Sitina – Brisel/Moskva/Njujork
  • Član naučnog saveta i prezidijuma V, VI, i VII Sveruskog kongresa “Profesija i zdravlje”
  • Šef Katedre za rehabilitaciju psihosomatskog zdravlja ljudi različitih godina Moskovskog instituta medicinsko-socijalne rehabilitacije

Naručite svoj disk

Isceliteljski sistem po metodi SOEVS ne sme se prevoditi na proizvoljan način. Pri prevodu na drugi jezik, veoma je važno sačuvati autorske znake interpunkcije na svojim mestima. Svaka izmena snižava efekat dejstva sistema, što je mnogo puta provereno u praksi. Sve tekstove koje koristim u svom radu ja prevodim sama, pazeći da ništa ne menjam, a reči koje ne mogu da se prevedu ostavljam bez izmene (u originalu). Koristim na CD pravilnu frekvenciju glasa, da bih pojačala usvajanje sistema putem podsvesti.

Postoje već napravljeni diskovi:

  1. Nastroj G.Sitina „Srce, pritisak, nervi i zdrav san“- oko 45 min
  2. Nastroj G.Sitina „Žensko zdravlje- endokrini, nervni, reproduktivni sistem. Podmlađivanje, lepota i mrsavljenje“- oko 45 min
  3. Afirmacija – meditacija „ Za život u izobilju“ i G.Sitin ekspres – nastroj „Siguran u sebe i zdrav način zivota“- oko 25 min

Eriksonova hipnoza

O Miltonu Eriksonu

M.Erikson (Milton Erickson, 5.decembar 1901, Aurum, Nevada – 25.mart 1980, Phoenix, Arizona) – Američki psihijatar i jedan od najtalentovanijih terapeuta dvadesetog veka, specijalizovan za medicinsku hipnozu. M. Erikson je dobio svetsko priznanje kao najveći psihoterapeut lekar. Njegov pristup izmenjenim stanjima svesti leži u osnovi smera poznatom kao Ericksonova hipnoza. Eriksonove ideje, metode i tehnike, počele su da dominiraju u modernoj psihoterapiji i imaju značajan uticaj na sve nauke.

Erikson je praktikovao stanje transa, koji je kasnije nazvan u njegovu čast “Ericksonova hipnoza”. Eriksonova hipnoterapija je proširila mogućnosti hipnoze ka psihoterapeutskoj medicini. Konvencionalne tehnike poboljšavaju i podižu efikasnost mnogo puta, ako su sugerisane u stanju transa. Na osnovu ovog fenomena, moguće je pretpostaviti da se radi sa psihosomatskim poremećajima, koji se zasnivaju na teškoj neurotičnoj dezorganizaciji i sa kojim u normalnom stanju svesti pacijent jednostavno ne može da se izbori.

Stanje transa omogućava selektivnost rada sa zdravim slojevima psihe bez uticaja oštećene, tako da na taj način postepeno “rastu” neophodni zdravstveni resursi. Upotreba hipnoze kao terapeutski efekat pomaže da se terapijski proces rehabilitovanja dešava mnogo efikasnije.Posmatrajući i analizirajući psihoterapeutski rad velikog majstora hipnoze Miltona Eriksona, Bendler i Grinder – dva istraživača lingvističkih oblika u okviru teorije Noama Čomskog, takozvane transformacione gramatike – pronalaze u Eriksonovim verbalizacijama nepravilno oformljene lingvističke oblike (izraze), koji se ponavljaju, sa tri karakteristična lingvistička markera (procesa) koji utiču na oblik, sadržaj i smisao našeg govora. Oni utiču tako što eliminišemo informacije, koje su važne za razumevanje, bez osnova generalizujemo i činimo naše razumevanje ograničenim, crno-belim.

U slučaju kada je aktivan proces deformisanja, mi ne poštujemo niti primećujemo razliku između činjenica i pretpostavki tj. ne poštujemo logiku procesa ili događaja o kojem govorimo. Milton Erikson sa namerom konstruiše, kombinuje i naslojava fraze sa tim narušavanjem meta-modela jezika (MMJ). On je razvio široku upotrebu terapijske metafore i priče, kao i hipnoze i skovao termin kratak terapiju za svoje metode rešavanja terapijske promene u relativno nekoliko sesija. Kroz konceptualizovanje nesvesnog kroz principe interesovanja, odgovora i učenja, sasvim izdvojenog od nivoa svesti, dokazivao je vanrednu kreativnost i vanrednu sposobnost iznalaženja pozitivnih rešenja kroz nesvesni um.

U savremenom dobu metoda Miltona Eriksona je korišćena u NLP-tehnikama.

Erikson je razvio široku upotrebu terapijske metafore i priče, kao i same hipnoze i skovao termin kratka terapiju za svoje metode rešavanja terapijske promene u samo nekoliko sesija.
Bio je i ostao poznat po svojoj sposobnosti pomogne pacijentima da ostvare potrebne promene.

 

 

Na prvoj seansi, zajedno ćemo odlučiti koja vrsta terapije bi bila najkorisnija za Vas – Eriksonova hipnoza ili NLP tehnika.

Grupna terapija

Pored induvidualne terapije, koja uključuje odnos klijent – psiholog, veoma uspešno primjenjujem i grupni psihoterapijski rad. Grupna psihoterapija, poput individualne, pomaže ljudima da unaprede svoje načine nošenja s problemima. Međutim, ovde se osoba, osim sa psihologom, susreće i sa grupom ljudi.

Grupna psihoterapija usmerena je na interakcije među članovima grupe pa je, stoga, posebno prikladna za one koji imaju probleme u socijalnim odnosima vezanim za intimnost, poverenje, samopouzdanje itd. Interakcije u grupi obiluju povratnim informacijama koje pomažu osobi da identifikuje i menja obrasce ponašanja koji narušavaju njene odnose s ljudima.
Grupna terapija se primenjuje među različitim grupama ljudi i podrazumeva veliki broj različitih tehnika rada. Nju u celini karakteriše nekoliko parametara. Tehnički okvir uključuje sledeće momente:

  • broj osoba u grupe je od 3 do 8 tako da svaki član vidi onog drugog;
  • psiholog uvijek sedi na istom mjestu.

U okviru pravila i principa poželjnog ponašanja treba istaći:

  • od člana grupe se očekuje da se obaveže na učestvovanje u grupi;
  • da dolazi na grupne sastanke jednom nedeljno;
  • da bude tačan;
  • poštovanje privatnosti drugih članova grupe – imena članova i informacije koje oni iznose povjerljivi su.

Od članova grupe ne traži se da na sastancima govore ili otkrivaju intimne podatke o kojima ne žele govoriti. Ipak, više će profitirati ukoliko su spremni učestvovati, ukoliko su spremni biti otvoreni i pričati o sebi. Grupa se nužno izveštava o predviđenim izostancima; iznenadni izostanci se prijavljuju voditelju kako bi ih on mogao prijaviti grupi; preporučljivo je važne životne odluke raspravljati u grupi.
Početak rada u grupi, ma koliko to psiholog izbegavao, odvija se po principu psiholog – klijent. Psiholog u grupi ima zadatak i teži da podstiče spontanost i slobodu.

Anksioznost i nesigrunost u grupi kod članova se manifestuje kroz ustručavanje da članovi otvoreno međusobno komuniciraju, kroz idealizaciju voditelja i usmeravanje na prepoznavanje svojih problema kod drugih članova grupe.

Početno ponašanje voditelja se sastoji u tome što on sprečava grupu da u prvoj seansi ćuti, daje do znanja grupi da ona ne može komunicirati preko njega, šalje poruku da on ne namerava da je strukturiše, ne dozvoljava da jedan član zagospodari grupom, podstiče slabe, nejake članove da se uključe i pokažu svoja osećanja, upućuje članove grupe da ono što se dešava u grupi može biti naporno, teško i bolno, podstiče članove grupe na važnost iznošenja osećanja slobodno, otvoreno i spontano.

Jedna od bazičnih osnova i principa se svodi na nadu koja grupna terapija uliva svojim članovima. Svi pojedinci na terapiju dolaze s nekim problemom. U grupi, za razliku od individualne terapije, sreću se sa osobama koje takođe imaju psihološke probleme. Neke od tih osoba su već napravile značajan napredak u rešavanju svojih poteškoća. Mnogima je njihov napredak najsvetlija tačka i najjači dokaz da ima nade da i sami razreše svoje probleme. Grupna terapija daje značajan podstrek ove vrste.

Grupna terapija pruža osećaj zajedništva i omogućava zajednički angažman članova na problemu. Članovi jedni drugima pomažu jer razgovaraju o svojim problemima, “dele muke”, ali i napretke do kojih su došli, kao i načine na koje su napredovali.

Grupna terapija se bazira na altruizmu. Članovi grupe dele svoje slabosti, ali, iznad svega i svoje snage, s drugim članovima grupe. Na taj način oni sami uviđaju od kolike su pomoći i koliko su im drugi članovi na tome zahvalni. S jedne strane, grupna terapija, pomaže članovima da razviju altruizam, dok s druge strane, jača osećaj samopoštovanja, vere u sebe i druge i ljubav prema sebi i drugima.

Grupna terapija omogućava korektivno emotivno iskustvo. Naravno, to omogućava i individualna psihoterapija. No, u grupi, svaki član može (a vremenom se to, neminovno, i događa) da u očima pojedinca poprimi karakteristike nekog od roditelja ili drugih značajnih figura iz detinjstva. Grupna terapija omogućava da se nerešeni konflikti iz prošlosti reše “sada i ovde”, u interakciji s članovima grupe koji su “pokrenuli” neka rana, a problematična sećanja kod člana grupe.

Grupna terapija je sigurno i podržavajuće mesto, te samim tim i plodno tle za razvijanje boljih socijalnih veština. Čim se članovi grupe osete sigurno u grupnom okruženju, neminovno počinju da isprobavaju nove vidove ponašanja. Prednost grupne terapije se ogleda u tome što od ostalih članova dobijaju direktnu povratnu informaciju o načinu na koji se ponašaju. Ta povratna informacija je vrlo često značajan uvid i pokretač promene. Grupna terapija, kao mesto od poverenja, stvara atmosferu u kojoj nema straha od greške. Svako otvaranje, čak i priznanje da je neko dugo ćutao, plašio se da podeli svoje probleme ili nije bio spreman da govori kompletnu istinu, biva pozdravljeno. Grupna terapija ohrabruje svako otvaranje i na njega gleda kao na veliki pomak i napredak.

Grupna terapija, potom, omogućava interpersonalno učenje. Učenje o sebi, svojem stavu, ponašanju i tome kako nas drugi doživljavaju, biva potkrepljeno reakcijama članova grupe. Ovaj aspekt je mnogima od najvećeg značaja, jer im drugi ljudi ne govore uvek, niti sasvim iskreno, na koji ih način vide. Grupna terapija omogućava pojedincu da razume kakav utisak ostavlja na druge, a potom, ukoliko time nije zadovoljan, grupa mu pomaže da to modifikuje, promeni.

Grupna terapija je zasnovana na principu kohezivnosti. Budući da je grupa ujedinjena i skuplja se kako bi postigla isti cilj – poboljšala svoje funkcionisanje, međuljudske odnose i prevazišla patnju, članovi grupe osećaju pripadnost, a samim tim grade poverenje i specifičan osećaj zahvalnosti.

Uslovi koji su do sada opisani, dovode do logičnog zaključka da deljenje i iskrenost u grupi omogućava članovima grupe da se oslobode negativnih i nezdravih emocija i dožive značajna poboljšanja i olakšanja u životu.

Grupna terapija podstiče javljanje osećaja odgovornsti. Članovi grupe vremenom shvataju da su, bez obzira na nesrećno detinjstvo ili traumatične događaje iz prošlosti, oni sami odgovorni za svoju budućnost. Doživljaj odgovrnosti za svoj život je, kod većine, najjači motivator promene i najveće osnaženje za osećaj samopoštovanja i vladanja sobom.

Ono što je kod grupne psihoterapije jedinstveno je to što ona predstavlja jedan socijalni mikrokosmos – grupa nam daje mogućnost da u sigurnoj atmosferi, u živom odnosu, isprobamo nove načine ponašanja, pošto smo osvestili stare, da vežbamo svoje socijalne veštine, toleranciju na različitost, da učimo da ostvarujemo duboke, intimne i smislene veze sa drugim ljudima, da osetimo povezanost sa onima koji su imali probleme slične našim, da razvijamo osetljivost za potrebe i osećanja drugih, odgovornost za sebe i druge, da učimo da izražavamo emocije na zdrav i konstruktivan način.

Ideje, osećanja, kreativnost članova grupe u terapijskom procesu čine grupu snažnim, podržavajućim, humanim, uzbudljivim sredstvom za rast i razvoj i bazu kojoj se vraćamo u svom procesu rasta.

 

Termini

Novi Sad

Grupa se formira po dogovoru (najčešće telefonom). Termine uvek vodim vikendom (subota ili nedelja) u dogovoreno vreme. Najmanji rok rada grupe – tri meseca.

Poslovna psihologija

Psihologija rada (poslovna psihologija) je ogranak psihologije koji proučava zavisnost uspeha u radu od različitih psihičkih faktora, kao i uticaj pojedinih vrsta poslova i radnih uslova na psihički život onih koji rade. Najrazvijeniji deo psihologije rada jeste industrijska psihologija, koja se bavi psihološkim pitanjima rada u industriji. Krajni cilj je humanizacija rada sa ljudima uz postizanje što veće efikasnosti i ostvarivanja maksimalnog individualnog i kolektivnog potencijala. Poslovni psiholog se bavi savetovanjem, obukom, unapređenjem ljudskih resursa kao i psihofiziološkim i organizacijskim aspektima rada, da bi se obezbedio individualni uspeh i prosperitet zaposlenih u svim oblastima pa sa tim i siguran uspjeh i bolje poslovanje preduzeća.

Psihologija rada nastala je u Americi u periodu industrijalizacije (krajem XIX veka). Tejlor je veoma doprineo ovoj oblasti. Radio je kao inženjer u Fordovim fabrikama u kojima je uvodio principe naučne organizacije rada. Osnivač psihologije rada je Amerikanac nemačkog porekla Hjugo Minsterberg.

Da bi organizacija odgovorila zahtevima modernog doba, neophodno je vršiti kvalitetnu i efikasnu regrutaciju i selekciju, odabrati prave ljude za posao i efikasno koristiti ljudske potencijale, motivisati radnike, eliminisati odsustva, uvesti pravedno nagrađivanje, sisteme napredovanja i donositi odluke na osnovu trenutnih informacija. Stručna selekcija i orijentacija zaposlenih omogućuje da zaposleni budu dobro raspoređeni, i to na osnovu svojih sposobnosti, sklonosti i motivisanosti za rad i da u kompaniji pravi čovek bude na pravom mestu.
Poslovni psiholozi su poznavaoci osnova psihologije rada, psihologije menadžmenta, psihologije marketinga, upravljanja ljudskim resursima, organizacionog ponašanja, psihologije uspeha, poslovnih komunikacija, savetovanja, pravnih propisa s područja rada i radnih odnosa, zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite, socijalne zaštite i zaštite na radu. Moraju poznavati zakone i zakonske propise, interne propise preduzeća ili organizacije u kojoj su zaposleni (statut, pravilnike, ugovore, kolektivne ugovore). Zaduženi su za kreiranje kadrovske dokumentacije, učestvovanje u obračun plate zaposlenih i izveštaje po zadatim kriterijumima za veliki broj zaposlenih.

 

Tekst preuzet sa sajta Wikipedia